Prvog dana seminara govorićemo o pojmu informacione odnosno sajber bezbednosti, zakonskom i podzakonskom okviru koji je reguliše, odnosno koje zakonske norme moraju da se primenjuju za potrebe ispunjenja kako zakonskih uslova, tako i podizanja nivoa bezbednosti. Nije manje značajan i geopolitički kontekst zaštite bezbednosti i sa kojim se izazovima se svetske kompanije suočavaju, jer je kriminal ne poznaje granice niti razdvaja tržišta. Neizostavni deo bezbednosti je onaj koji se tiče zaštite podataka o ličnosti, kao najosetljivijeg resursa, koji je pod posebnom lupom regulative, kako unutar EU, kao GDPR, tako i u okviru našeg pravnog sistema koji je svoj Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uskladio sa EU uredbom. Osnovi zaštite podataka, načela i bezbednosne mere i procedure u slučaju povrede samo su neke od tema ove sesije na seminaru. Bezbednosne mere podrazumevaju, kako tehničke i informacione, tako i ništa manje bitne kadrovske i organizacione koje se međusobno prepliću i čine jedinstveni sistem zaštite podataka. Konačno, važno je istaći koji je značaj informacione bezbednosti za svakog privrednog subjekta, koji su bezbednosni izazovi za poslovanje kompanije, šta podrazumeva korporativna bezbednost i kako se štite prava radnika unutar tog sistema bezbednosti. Mere poput kontrole pristupa, procedure propisane internim aktima, redovni trenizi i obuke, samo su neke od mera zaštite.

*Na kraju poslednje sesije biće ostavljeno dovoljno prostora za diskusiju i pitanja. 

Drugi dan seminara poćećemo temom socijalnog inžinjeriga, nikad aktuelnijeg nego danas. Koji su njegovi primeri i zašto je ovaj vid napada jako težak za kontrolu i zaustavljanje.
Nadovezaćemo se pričom o korporativnoj bezbednosnoj kulturi i sajber higijeni, mogućim incidentima i povredama, opisom pojmova malicioznih softvera i vrstama napada (malware, ransomware, phishing…). Šta preduzeti prvo u slučaju napada? Koga obavestiti? Kakav odgovor na incident mora biti i kako povratiti kontrolu nad podacima.
Najvredniji resurs koji kompanije imaju su informacije koje čine poslovnu tajnu. I zbog toga ti podaci moraju biti znatno bolje zaštićeni nego neki koji nemaju taj status. Šta je poslovna tajna, kako se štitit, i koji sve podaci su kvalifikovani da imaju status poslovne tajne. Koji je odnos poverljivih podataka i podataka o ličnosti i gde se ta dva pojma preklapaju. Koje mere preduzeti u cilju zaštite i koje ugovore i sa kim treba zaključiti.
Seminar se završava temom računarskog kriminaliteta, objašnjavanjem njegovog pojma i vrsta. Koja su to krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka, protiv povrede podataka o ličnosti, koje su zaprećene kazne i koja je sudbina ovih postupaka pred tužilaštvom i sudom.
I za kraj, tema koja je veoma aktuelna danas, a to je dokazna snaga podataka u elektronskoj formi pred sudom. Sve manje se dokazuje iskazima svedoka, materijalnim dokazima i papirima, a sve više elektronskim dokazima, poput tragova koje ostavljamo po internetu, IKT mrežama, imejlovima, porukama…